<?xml version="1.0" encoding="utf-8"?>
<FictionBook xmlns="http://www.gribuser.ru/xml/fictionbook/2.0" xmlns:l="http://www.w3.org/1999/xlink">
<stylesheet type="text/css">
.body{font-family : Verdana, Geneva, Arial, Helvetica, sans-serif;
}
.p{margin:0.5em 0 0 0.3em; padding:0.2em; text-align:justify;
}
</stylesheet>
<description>
<title-info>
<genre>sf_history</genre>
<author>
<first-name>Имя автора</first-name>
<last-name>Фамилия автора</last-name>
</author>
<book-title>Имя книги</book-title>
<annotation></annotation>
<date>Дата</date>
<lang>ru</lang>
</title-info>
<document-info>
<author><nickname></nickname>
</author>
<program-used>Lib converter jcms</program-used>
<date value=""></date>
<src-url>http://johncms.com</src-url>
<id></id>
<version>1.0</version>
<history><p>book</p></history>
</document-info>
</description>
<body>
<title><p>Yigit oriyati qiz iffatidan ustun</p>
</title>
<section><p>Ошналар, бир уйлаб кўрганмисиз, </p>
<p>бировни ўзингизга танлаётганда, </p>
<p>талабларингизнинг намунаси </p>
<p>сифатида ўзингизни хам кўрсата </p>
<p>оласизми? Уйланажак пайт қизнинг иффат пардасидан то </p>
<p>қаерда тахсил олиб, қаерда ишлаши-ю чевар, </p>
<p>ошпазлиги ва таг зоти - етти шажарасигача </p>
<p>синчиклаб қараймиз. </p>
<p>Вахоланки, ойингиз ёнларига қўшни ёки </p>
<p>холаларингизни олиб, совчиликдан келиб оғзилардина гул сочиб, кизнинг таърифига </p>
<p>мақтовлар сочаетганида бир оз бўлса хам </p>
<p>уяламизми? </p>
<p>Яхши, аъло, солиха, мўъмина, чевар, соддагина </p>
<p>қиз экан. Эвазига менда қай хислат бор? Эх, отам </p>
<p>палончи, онам писмадончи, ўзим бир каатта жойнинг бизнесмениман! </p>
<p>Йўқ, мен ХИСЛАТ хақида! Хулқ хақида, йигитлик </p>
<p>орияти хакида! Кулгули бўлса хам, йигитлик </p>
<p>иффати хақида. Авваллари, балки бироз бўлса-да, кўпроқ, биз </p>
<p>йигитлар шахват лаззати-ю, ишқ мазмунини </p>
<p>биринчи ёрнинг қучоғида, табаррук чимилдиқдан </p>
<p>кўриб, кўз очиб кўриб, хурмат ила қалблар нозик </p>
<p>муносабати баробар равишда хаётга қадам </p>
<p>босиларди. Хозир чимилдиқнинг муътабар деган тушунча билан таққослаш қолибди-ми? Қолибди </p>
<p>дейлик, қиз исботлаш учун қадам қўяр, биз-чи? </p>
<p>Профессионаллик даражамизни кўз-кўз </p>
<p>қилишгами? Биринчи кечадан кейин эртасига қиз бир ўзи ўз </p>
<p>орияти билан курашади. Йигитали эса унгача қиз </p>
<p>кўрган бўлса, шартта табиий холдек юраверади… </p>
<p>лекин… хар иккиси кейинги кундаги бир биридан </p>
<p>уялиб, қизариш…нақадар чиройлик..накадар </p>
<p>завқли…нақадар нафис… Нима учун бу холатни биз фохишага насиб </p>
<p>қиламиз? Халол соф ва покиза рафиқамизга </p>
<p>эмас? </p>
<p>Адолат бўсағаси чимилдиқ бўлса, унгача йигит ва </p>
<p>қизнинг иффати сақлансагина, фикримча солиҳ </p>
<p>ва гўзал оила жамиятда туғилади. Аввалари фахш ва бехаёликларни хинд </p>
<p>киносининг бир ўпичидан кўриб уялсак, ва </p>
<p>«Йўғ-э, булар салафан лабига ёпиштириб </p>
<p>ўпишишади, асли бунақа мумкинмас-ку» десак, </p>
<p>хозирда нафақат қатортол, балки, хар бир туман </p>
<p>кўчалари-ю, бурчакларида хаё ибога карши кўринишларни кўз-кўз қилиб туришибди. Содда болалигим ёдимга тушади. </p>
<p>Яхши хам хали хануз махалла деган нарса </p>
<p>сақланган. Тўрт бетондан ташкил топган бир </p>
<p>неча катакли кўп қаватли иморатларда </p>
<p>яшовчилар тепа ёки пастагиси тугул, ён </p>
<p>қўшнисини танирмикан? Махалладаги кимгадур қизиқ бўлса, кимгадур кулгули бўлса, бир коса </p>
<p>тугун оши билан қўшниларникига чиқиш хозир </p>
<p>бормикан? </p>
<p>Ўша беғубор болалигимни махалла бўйлаб </p>
<p>кезсам, эринмасдан борар манзилимга йўл </p>
<p>бўйлаб эмас, махалла бўйлаб узайтириб юравергим келади. Айниқса бахор ойлари…ўрик </p>
<p>гуллари-ю ерга сепилган сув ифорлари - </p>
<p>болалигим.. Махаллани кўп пеш қиламиз, ғийбат кўп бало- </p>
<p>баттар, хамма ўзича менга хўжайину ота-она </p>
<p>деб…Лекин… Махалла бу орият соқчиси экан </p>
<p>яхшилаб ўйлаб карасанг. Ота-оналар хам айни </p>
<p>шу махалла гап қилади, шармсорликдан </p>
<p>болаларига кўпроқ назар ташлайди. Болалар хам кўпрок шу ота-онаси махалла-куйдан </p>
<p>хадиксираб хатолари олдидан бир сесканиб </p>
<p>тушади. Хаётдан орқада қолган фикр туғиляптими? Йўқ! </p>
<p>Хар бир миллатнинг дунёқараши-ю, унинг </p>
<p>замонавийлиги ўзига. Лекин бежиз халқда </p>
<p>«Уйнинг гапи гапи кўчага, кўчаники уйга тўғри </p>
<p>келмайди» деган нақл юрмас. Овропа </p>
<p>замонавийлиги ўзбекникига тўғри келмайди. Ўзбек нимаси билан ажралиб турар? Хаё, ибо, </p>
<p>иффат, орияти билан эмасми? Демак, оила </p>
<p>кўргунча бекорга махаллани «Етти махалла-ота- </p>
<p>она» дейилмас экан. Менга қолса мустақиллик </p>
<p>майдонида дум-думалоқ ер шаридаги </p>
<p>Ўзбекистоннинг харитаси ва пастида аёлнинг рамзи эмас, балки келин куёвнинг миллий </p>
<p>либосида, қиз уялиб рўмолини юзига тўсган </p>
<p>холда, йигитнинг хам боши эгилиб кўксида </p>
<p>турганини рамз сифатида қўйган бўлардим. </p>
<p>Майли-да, менинг хам бу борада ўзимнинг бир </p>
<p>фантазиям. Ўзбекни асосий кўриниши деб биламан. Мавзу чигаллашдими? Балки…Лекин бари </p>
<p>чамбарчас боғлиқ. Асли фикрим донолик қилиш </p>
<p>эмас. Адолат билан ёндошиш. Юқоридаги айтганимдек бўлса, фохишабозлик </p>
<p>хам йўқолармиди…Оилалар хам мустахкам </p>
<p>бўлармиди… Эркак хам адолатли, ориятли, топ- </p>
<p>тоза эркаклигидан мардона кўкрагини кериб </p>
<p>юрармиди…</p>
</section>
</body>
</FictionBook>